Upotreba interneta i rasprostranjenost digitalne komunikacije u (post)pandemijskim uslovima
Slučaj Srbije
DOI:
https://doi.org/10.47152/ziksi2024011Ključne reči:
internet, digitalna komunikacija, Srbija, Evropsko društveno istraživanjeApstrakt
Iako su internet i digitalne tehnologije osnova umreženog društva blizu trideset godina, pandemijski uslovi prepoznaju se kao nova faze njihove upotrebe. U prvoj godini pandemije COVID-19 poslovanje, obrazovanje i komunikacija nužno se usmeravaju na upotrebu digitalnih tehnologija. Do pandemije donekle je postojalo pitanje izbora njihovog korišćenja, bar u privatnoj sferi i ličnoj komunikaciji, tokom pandemije radi se o preovlađujućoj formi komunikacije u svim sferama društva. U radu se na osnovu podataka 10 runde Evropskog društvenog istraživanja realizovanog 2022. godine analizira u kojoj meri je internet postao deo svakodnevnog života ljudi u Srbiji. U prvom delu rada ispituju se razlike u intenzitetu ličnih susreta i onih ostvarenih putem digitalnih tehnologija. Zatim se analizira učestalost korišćenja interneta u profesionalnoj i ličnoj komunikaciji i percepcija digitalne komunikacije. Pretpostavka je da su uslovi pandemije značajno uticali na povećanje upotrebe interneta i intenziviranje digitalne komunikacije u radnom i slobodnom vremenu. U radu se takođe ispituje u kojoj meri odnos prema digitalnoj komunikaciji zavisi od demografskih i socio-ekonomskih karakteristika – pola, starosti, obrazovanja, mesta stanovanja, ekonomskog položaja i zanimanja. Upoređivanjem sa praksom u drugim evropskim zemljama nastojimo da utvrdimo da li postoje razlike između zemalja.
Reference
Apaduraj, A. (2011). Kultura i globalizacija. Biblioteka XX vek.
Bauman, Z. (2000). Liquid modernity. Polity Press.
Backović, V., & Toković, M. (2021). Uticaj pandemije kovida 19 na stil života pripadnika akademske zajednice u Beogradu. U M. Petrović (Ur.), Izazovi u oblasti rada, porodice i stila života u kontekstu pandemije Kovida-19 u Srbiji (str. 115–145). Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet.
Bittman, M., Brown, J. E., & Wajcman, J. (2009). The mobile phone, perpetual contact and time pressure. Work, Employment and Society, 23(4), 673–691. DOI: https://doi.org/10.1177/0950017009344910
Castells, M. (2000). Uspon umreženog društva. Golden Marketing.
Chesley, N. (2014). Information and communication technology use, work intensification and employee strain and distress. Work, Employment and Society, 28(4), 589–610. DOI: https://doi.org/10.1177/0950017013500112
Evropska komisija. (2022). The digital economy and society index (DESI). Evropska komisija.
DiMaggio, P., Hargittai, E., Celeste, C., & Shafer, S. (2004). Digital inequality: From unequal access to differentiated use. In K. Neckerman (Ed.), Social inequality (pp. 355–400). Russell Sage Foundation.
Florida, R. (2002). The rise of the creative class: And how it’s transforming work, leisure, community and everyday life. Basic Books.
Gidens, E. (1998). Posledice modernosti. Filip Višnjić.
Harvey, D. (2001). Spaces of capital: Towards critical geography. Routledge. DOI: https://doi.org/10.4324/9780203821695
Kastels, M. (2005). Evropski gradovi, informaciono društvo i globalna ekonomija. U S. Vujović & M. Petrović (Ur.), Urbana sociologija (str. 181–195). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Larsen, J., & Urry, J. (2008). Network in mobile societies. In J. O. Bærenholdt & B. Granås (Eds.), Mobility and place: Enacting northern European peripheries (pp. 89–101). Ashgate Publishing Ltd.
Petrović, D. (2013). Društvenost u doba interneta: Studija komunikacione upotrebe interneta u Srbiji. Akademska knjiga.
Petrović, D. (2014). Društvena konstrukcija interpersonalnih medija – Od telegrafa do interneta. U D. Todorović, D. Petrović & D. Prlja (Ur.), Internet i društvo (str. 3–23). Srpsko sociološko društvo; Univerzitet u Nišu – Filozofski fakultet; Institut za uporedno pravo.
Petrović, I. (2023). Pandemija kovida-19 i tržište rada: Metodološki izazovi i rešenja u istraživanju tržišta rada. U M. Radoman & D. Poleti Ćosić (Ur.), Istraživati društvo tokom pandemije – neke metodološke prepreke i rešenja (str. 57–76). Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet.
Petrović, I., & Babović, M. (2021). Uticaj pandemije kovida-19 na zaposlenost i uslove rada u Srbiji. U M. Petrović (Ur.), Izazovi u oblasti rada, porodice i stila života u kontekstu pandemije kovida-19 u Srbiji (str. 115–145). Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet.
Rainie, L., & Wellman, B. (2012). Networked: The new social operating system. The MIT Press. DOI: https://doi.org/10.7551/mitpress/8358.001.0001
Republički zavod za statistiku. (2022). Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji. Republički zavod za statistiku.
Ristić, D., Pajvančić-Cizelj, A., & Marinković, D. (2014). Mapiranje društvene geografije interneta: Značenje, materijalnost, moć. U D. Todorović, D. Petrović & D. Prlja (Ur.), Internet i društvo (str. 23–40). Srpsko sociološko društvo; Univerzitet u Nišu – Filozofski fakultet; Institut za uporedno pravo.
Rodrigue, J. P. (1999). Globalization and the synchronization of transport terminals. Journal of Transport Geography, 7(4), 255–261. DOI: https://doi.org/10.1016/S0966-6923(99)00018-6
Sassen, S. (1991). The global city: New York, London, Tokyo. Princeton University Press.
Sassen, S. (1995). On concentration and centrality in the global city. In P. Knox & P. Taylor (Eds.), World cities in a world-system (pp. 63–75). Cambridge University Press. DOI: https://doi.org/10.1017/CBO9780511522192.005
Van Deursen, A. J., & Helsper, E. J. (2015). The third-level digital divide: Who benefits most from being online? In Communication and information technologies annual (Vol. 10, pp. 29–52). Emerald Group Publishing Limited. DOI: https://doi.org/10.1108/S2050-206020150000010002
Van Dijk, J. A. (2006). Digital divide research, achievements and shortcomings. Poetics, 34(4–5), 221–235. DOI: https://doi.org/10.1016/j.poetic.2006.05.004
Vuković, V. (2019). Društveni mediji i upravljanje komunikacijama. Fakultet dramskih umjetnosti.
Zukin, S. (1995). The cultures of cities. Blackwell.
Zukin, S. (1998). Urban lifestyles: Diversity and standardisation in spaces of consumption. Urban Studies, 35(5–6), 825–839. DOI: https://doi.org/10.1080/0042098984574
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2024 Vera Backović, Irena Petrović
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno 4.0 Internacionalna licenca.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim radovima i daju izdavaču neeskluzivno pravo da objavi članak, da bude naveden kao njegov prvi izdavač u slučaju ponovne upotrebe i da ga distribuira u svim oblicima i medijima. Članci će biti distribuirani pod licencom Creative Commons Attribution International (CC BY 4.0), osim ako nije drugačije naznačeno.
