Distinkcija između normalnog i devijantnog
Ključne reči:
normalnost, nenormalnost, distinkcija između normalnog i devijantnog ponašanjaApstrakt
Utvrđivanje distinkcije između normalnog i devijantnog- abnormalnog predstavlja dugotrajan poduhvat koji se sprovodi, doteruje i menja. Nažalost, heterogenost i prikrivena disharmonija predstavlja prilično nejasno i nestabilno naučno područje što otežava objektivnost i preciznost određivanja granice između normalnog i patološkog. Značajan broj autora tvrdi da konačne definicije abnormalnosti nikad neće ni biti, ali postoji saglasnost da će se definisanje devijantnosti menjati u zavisnosti od vremena, kulture, vrednosnih i moralnih normi i sl. Normalno ponašanje karakteriše, pre svega: emocionalna stabilnost i zrelost, razvijena socijalnost i normalan stepen intelektualnih sposobnosti, realističnost u ocenjivanju svojih sposobnosti i mogućnosti, sposobnost da se sa drugim uspostavi kvalitativan interpersonalan odnos. Kontinuirana prisutnost osobina suprotnih navedenim, smatra se znacima nenormalnosti- devijantnosti.
Reference
Fuko, M. (1980). Istorija ludila u doba klasicizma. Nolit.
Fuko, M. (1997). Nadzirati i kažnjavati. Prosveta.
Fuko, M. (1998). Arheologija znanja. Plato.
Fuko, M. (2002). Nenormalni: Predavanja na Koledž de Fransu 1974–1975.
Gaines, A. (1992). From DSM-I to III-R: Voices of self, mastery and the other. Social Science & Medicine, 3, 3–24.
Kun, T. (1974). Struktura naučnih revolucija. Nolit.
Parker, I., Georgaca, E., Harper, D., McLaughlin, T., & Stowell-Smith, M. (1995). Deconstructing psychopathology. Sage.
Stojnov, D. (2000). Teorijski pluralizam u psihoterapiji. Psihoterapije, 3–25.
Strack, S. (2010). Razlikovanje normalne od abnormalne ličnosti.
Szasz, T. (1982). Proizvodnja ludila. Grafički zavod Hrvatske.
Vujaklija, L. (1986). Leksikon citiranih reči i izraza. Prosveta.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim radovima i daju izdavaču neeskluzivno pravo da objavi članak, da bude naveden kao njegov prvi izdavač u slučaju ponovne upotrebe i da ga distribuira u svim oblicima i medijima. Članci će biti distribuirani pod licencom Creative Commons Attribution International (CC BY 4.0), osim ako nije drugačije naznačeno.
