„Bezbedna škola“ kao vid prevencije prestupništva mladih
Ključne reči:
“bezbedna škola”, tranzicija, anomija, devijacije i devijanti, prevencija, oblici prevencije, školski menadžment, faktori uticajaApstrakt
Termin “bezbedna škola” je poslednjih godina postao veoma korišćena kovanica u kriminološkim i školskim krugovima, što znači da je stanje u školama izmaklo redovnom i očekivanom redu i miru u tim obrazovnim ustanovama i da, umesto toga, dominiraju neka druga i sasvim neprihvatljiva ponašanja. Za sve to što se događa traže se krivci i uzroci, a problemi koji nas svakodnevno pritiskaju stvaraju utisak da je to samo kod nas tako. “Na sreću” nasilje u školama nije samo naš problem, već problem skoro svih savremenih društava, pa možemo da uporedimo, kopiramo ili inoviramo naša dosadašnja i strana iskustva, da uporedimo stanje i uočimo propuste. Članak se stoga bavi fenomenom nasilja u školi, uslovima i uzrocima za njegovo ispoljavanje, te, razume se, mogućnošću i oblicima prevencije ove pojave, smislom ili značenjem termina “bezbedna škola” i načinima kako se standardi za takvu školu dostižu.
Reference
Bergant, M. (1974). Teme iz pedagoške sociologije. Prosvjetni sabor Hrvatske.
Van Dijk, J., & de Waard, J. (1991). A two-dimensional typology of crime prevention projects. Criminal Justice Abstracts, 23(3), 483–503.
Nikolić, Z. (2006). Metodika rada savetovališta za roditelje i decu. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Pešić-Golubović, Z. (1966). Problemi savremene teorije ličnosti. Kultura.
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim radovima i daju izdavaču neeskluzivno pravo da objavi članak, da bude naveden kao njegov prvi izdavač u slučaju ponovne upotrebe i da ga distribuira u svim oblicima i medijima. Članci će biti distribuirani pod licencom Creative Commons Attribution International (CC BY 4.0), osim ako nije drugačije naznačeno.
