O nekim psihičkim karakteristikama pseudo muškaraca i žena
Ključne reči:
seksualni dimorfizam, inteligencija, ličnostApstrakt
Iz populacije učenika srednjih škola u Srbiji starih 18 godina izvučen je, kao dvoetapni grupni uzorak, skup od 3599 ispitanika oba pola. Tim je ispitanicima primenjena, pod standardnim uslovima, jedna baterija mernih instrumenata iz čijih su rezultata izvedene varijable za procenu kognitivnih i konativnih karakteristika, nivoa socijalizacije i intenziteta aberantnog ponašanja. Na osnovu tih rezultata i podatka o polu jedna neuronska mreža klasifikovala je ispitanike u dva taksona tako da ti taksoni što je moguće bolje korespondiraju sa biološkim polom ispitanika. Koeficijent efikasnosti ove klasifikacije iznosio je 947. Skup od 833 ispitanika, za koje je neuronska mreža smatrala da po svom psihološkom profilu ne pripadaju svom biološkom polu tretiran je kao podskup pseudo muškaraca, odnosno podskup pseudo žena. Da bi se utvrdio psihološki profil i ispitale razlike između ovih podskupova rezultati su analizirani kanoničkom diskriminativnom analizom. Nađeno je da, iako su pseudo muškarci sličniji ženama nego pravim muškarcima, a pseudo žene sličnije muškarcima nego pravim ženama, između pseudo muškaraca i pseudo žena ipak postoje znatne i važne razlike, koje se mogu pripisati većem stepenu poremećaja konativnih funkcija pseudo muškaraca i boljoj efikasnosti paralelnog procesora pseudo žena. Osim toga, pseudo muškarci imaju sistematski slabije rezultate na svim testovima socijalizacije, ali, uprkos tome, manji stepen globalnog aberantnog ponašanja od pseudo žena.
Reference
Bertranpetit, J. (2000). Genome, diversity, and origins: The Y chromosome as a storyteller. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 97, 6927–6929.
Blum, D. (1997). Sex on the brain: The biological differences between men and women. Viking Press.
Breedlove, S. M., & Hampson, E. (2002). Sexual differentiation of the brain and behavior. In J. B. Becker, S. M. Breedlove, D. Crews, & M. M. McCarthy (Eds.), Behavioral endocrinology (2nd ed., pp. 75–114). MIT Press.
Capel, B. (1998). Sex in the 90s: SRY and the switch to the male pathway. Annual Review of Physiology, 60, 497–523.
Hošek, A. (1994). Predlog postupaka za procenu efikasnosti procesa socijalizacije. Časopis za kliničku psihologiju i socijalnu patologiju, 1(1–2), 229–250.
Hošek, A., & Momirović, K. (1997). Razlike kognitivnih i ponašajnih karakteristika žena i muškaraca starih od 15 do 20 godina. In Deseti kongres psihologa Jugoslavije: Knjiga rezimea (p. 25). Savez društava psihologa Jugoslavije.
Hošek, A., & Momirović, K. (1999). Seksualni dimorfizam u kognitivnom i konativnom prostoru. In Rezimei V naučnog skupa “Empirijska istraživanja u psihologiji” (pp. 17–18). Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju.
Hošek, A. (2000). Elementi sociologije sporta: Sport i proces socijalizacije. Univerzitet u Prištini.
Jawaheer, D., et al. (2003). Mapping a gene for 46,XY gonadal dysgenesis by linkage analysis. Clinical Genetics, 63, 1399–1404.
Koopman, P. (1999). Sry and Sox9: Mammalian testis-determining genes. Cellular and Molecular Life Sciences, 55, 839–856.
Momirović, K., Horga, S., & Bosnar, K. (1982a). Kibernetički model kognitivnog funkcioniranja: Pokušaj sinteze nekih teorija o strukturi kognitivnih sposobnosti. Kineziologija, 14(5), 63–82.
Momirović, K., Horga, S., & Bosnar, K. (1982b). Prilog formiranju jednog kibernetičkog modela strukture konativnih faktora. Kineziologija, 14(5), 83–108.
Momirović, K., Wolf, B., & Džamonja, Z. (1992). Kibernetička baterija konativnih testova. Centar za primenjenu psihologiju.
Momirović, K., & Zorić, A. (1996). On the variance, reliability, significance and importance of canonical discriminant functions. In S. Bogosavljević & M. Kovačević (Eds.), Analiza grupisanja (Vol. 2, pp. 79–91). Savezni zavod za statistiku.
Momirović, K. (1997). O diskriminativnim funkcijama, diskriminativnim faktorima i nekim očiglednim glupostima. Statistička revija, 46(1–2), 79–100.
Momirović, K. (1999). DISC: Algorithm and program for canonical discriminant analysis in Mahalanobis space [Software]. Institute of Criminological and Sociological Research.
Peidong, S., et al. (2000). Population genetic implications from sequence variation in four Y chromosome genes. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 97, 7354–7359.
Pilon, N. (2003). Porcine SRY promoter is a target for steroidogenic factor 1. Biology of Reproduction, 68, 1098–1106.
Savić, M., Hošek, A., & Momirović, K. (2003). Seksualni dimorfizam u kognitivnom i konativnom prostoru i prostoru varijabli socijalizacije (Tehnički izveštaj). Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Sinclair, A. H. (1990). A gene from the sex-determining region encodes a protein with homology to a conserved DNA-binding motif. Nature, 346, 240–244.
Thomson, R., et al. (2000). Recent common ancestry of human Y chromosomes: Evidence from DNA sequence data. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 97, 7360–7365.
Wolf, B., Momirović, K., & Džamonja, Z. (1992). KOG 3: Baterija testova inteligencije. Centar za primenjenu psihologiju.
Zarevski, P. (2000). Struktura i priroda inteligencije. Naklada Slap.
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim radovima i daju izdavaču neeskluzivno pravo da objavi članak, da bude naveden kao njegov prvi izdavač u slučaju ponovne upotrebe i da ga distribuira u svim oblicima i medijima. Članci će biti distribuirani pod licencom Creative Commons Attribution International (CC BY 4.0), osim ako nije drugačije naznačeno.
