Različiti pristupi pitanjima migracije i stabilnost bilateralnih odnosa Mađarske i Srbije u svetlu izbegličke krize
Ključne reči:
Mađarska, Srbija, migracija, pravna regulativa, bilateralni odnosiApstrakt
Mađarska i Srbija, iako se razlikuju po svom statusu u Evropskoj uniji, zajedničko im je da nisu zemlje kranjeg odredišta izbeglica (migranata). Kao tranzitne države, locirane na balkanskoj ruti, prihvatile su različite migrantske strategije: Srbija pokušava da sledi promigrantsku politiku, ili makar sugestija Brisela, a Mađarska se glasno suprostavlja svim merama EU koje beneficijalno sagledavaju migraciju.
Cilj ovog rada je da se uz pomoć pravno naučnih metoda predstave najrelevantnije odredbe pravne regulative Srbije i Mađarske u vezi se upravljanjem migracijama, uključujući 1) određivanje pojma "migranta" kao posebne kategorije stranca, putem analize pravila o kontroli graničnih prelaza, postupku odobravanja azila i privremene zaštite, odnosno pravima stranaca uopšte, i 2) pravne okolnosti kriminalizacije migranata i promigrantskog rada u pravnim propisima u obe države. Pored upoređivanja različitog pravnog pristupa Mađarske i Srbije o pratećim pojavama izbegličke krize na zapadno balkanskoj ruti, kritički se prikažu pojedine kontrastne političke izjave u svetlu stabilnosti bilateralnih odnosa.
Reference
Bérces, V. (2017). A határzárral kapcsolatos bűncselekményekre vonatkozó eljárási szabályokról – de lege ferenda. Eljárásjogi szemle, 2, 45–52.
Biblioteka Narodne skupštine. (2016). Politika upravljanja migracijama (No. 02/2016).
Harsányi, K. (2015). Jogi határzár – büntetőjogi védelem az illegális bevándorlás ellen.
Holota, G. (2016). Tömegkezelés és deeszkaláció. Belügyi Szemle, 10, 48–64.
Ignjatović, Đ. (2016). Migracije kao kriminološki problem: Kriminalitet migranata – iskustva SAD. Strani pravni život, 2, 29–55.
Juhász, A., Molnár, C., & Zgut, E. (2017). Menekültügy és migráció Magyarországon. Heinrich-Böll-Stiftung e.V.; Political Capital.
Lutovac, Z. (2016). Migracije i evropske integracije Srbije. Stanovništvo, 54(1), 41–63.
Paragraf Lex. (2017, December 4). Stručni komentar – e-Press: Donošenje Zakona o azilu kao novi korak ka Evropskoj uniji: Institut azila usklađen sa međunarodnim obavezama zemlje i evropskim standardima.
Pejanović, Lj. (2017). Uzroci migracija i izbeglička kriza na Balkanu i u Evropi. CIVITAS, 7(1), 79–88.
Council of the European Union. (2015). Council Decision (EU) 2015/1601 of 22 September 2015 establishing provisional measures in the area of international protection for the benefit of Italy and Greece. Official Journal of the European Union, L 248, 80.
European Commission. (2015). Refugee crisis: Q&A on emergency relocation.
European Commission. (2019). Serbia 2019 report (SWD(2019) 219 final).
European Parliament. (2009). Resolution of 14 January 2009 on the situation of fundamental rights in the European Union 2004–2008 (P6_TA(2009)0019).
European Parliament. (2015). Resolution of 16 December 2015 on the situation in Hungary (2015/2935(RSP)).
European Union Agency for Fundamental Rights. (2014). Annex: EU Member States’ legislation on irregular entry and stay, as well as facilitation of irregular entry and stay.
Court of Justice of the European Union. (2017). Slovak Republic and Hungary v Council of the European Union (Joined Cases C-643/15 and C-647/15).
Parliamentary Assembly of the Council of Europe. (2006). Resolution 1509 (2006) on human rights of irregular migrants.
European Parliament. (2018). Resolution of 12 September 2018 on a proposal calling on the Council to determine, pursuant to Article 7(1) of the Treaty on European Union, the existence of a clear risk of a serious breach by Hungary of the values on which the Union is founded (P8_TA(2018)0340).
United Nations General Assembly. (1951). Convention relating to the status of refugees.
United Nations General Assembly. (2018). Global compact for safe, orderly and regular migration (A/RES/73/195).
Venice Commission & OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights. (2018). Hungary: Joint opinion on the provisions of the so-called “Stop Soros” draft legislative package which directly affect NGOs (CDL-AD(2018)013).
Krivični zakonik. (2005/2009/2012/2013/2014/2016/2019). Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019.
Strategija suprotstavljanja iregularnim migracijama u Republici Srbiji za period od 2018. do 2020. godine. (2018). Službeni glasnik RS, br. 105/2018.
Ustav Republike Srbije. (2006). Službeni glasnik RS, br. 98/2006.
Zakon o azilu i privremenoj zaštiti. (2018). Službeni glasnik RS, br. 24/2018.
Zakon o državljanstvu Republike Srbije. (2004/2007/2018). Službeni glasnik RS, br. 135/2004, 90/2007 i 24/2018.
Zakon o graničnoj kontroli. (2018). Službeni glasnik RS, br. 24/2018.
Zakon o izbeglicama. (1992/2002/2010). Službeni glasnik RS / Službeni list SRJ.
Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju. (2012). Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 4/2012.
Zakon o strancima. (2018/2019). Službeni glasnik RS, br. 24/2018 i 31/2019.
Zakon o upravljanju migracijama. (2012). Službeni glasnik RS, br. 107/2012.
Government of Hungary. (2015). 1665/2015. (IX. 21.) Korm. határozat a tömeges bevándorlás okozta válsághelyzet kezelése érdekében szükséges további intézkedésekről.
Government of Hungary. (2013). 1698/2013. (X. 4.) Kormány határozat: Migrációs stratégia és az azon alapuló, az Európai Unió által 2014–2020. ciklusban létrehozásra kerülő Menekültügyi és Migrációs Alaphoz kapcsolódó hétéves stratégiai tervdokumentum.
Government of Hungary. (2015). 191/2015. (VII. 21.) Korm. rendelet a nemzeti szinten biztonságosnak nyilvánított származási országok és biztonságos harmadik országok meghatározásáról.
Act I of 2007. (2007). On the entry and residence of persons with the right of free movement and residence.
Act II of 2007. (2007). On the entry and residence of third-country nationals.
Act LXXX of 2007. (2007). On asylum.
Act CCXX of 2012. (2012). Amending Act II of 2007 on the entry and residence of third-country nationals.
Act CXX of 2018. (2018). On the Hungary Helps Programme.
Act VI of 2018. (2018). On amendments to certain laws relating to measures against illegal migration.
Act XLI of 2018. (2018). On amendments to certain tax laws and other related laws, and on the immigration special tax.
Fundamental Law of Hungary. (2018). Amendment VII.
Constitutional Court of Hungary. (2019). Decision No. IV/1564/2018.
Government of Hungary. (2018). Proposal No. T/332 on the Seventh Amendment to the Fundamental Law of Hungary.
Government of Hungary. (2018). Legislative package “Stop Soros”.
National Election Commission of Hungary. (2016). Decision No. 150/2016.
Aleksić, M. (2019, April 15). Odlični odnosi i međusobno uvažavanje Srbije i Mađarske.
Crnjanski Spasojević, V. (2015, June 17). Mađari dižu “kineski zid” zbog azilanata; Vučić: Šokiran sam, razgovaraću sa Orbanom.
Fondacija “Ana i Vlade Divac”. (2016). Stavovi građana Srbije prema izbeglicama: Ključni nalazi istraživanja.
Gradski odbor Saveza vojvođanskih Mađara u Subotici. (2017). Saopštenje SVM – Opravdano negodovanje.
444.hu. (2017, September 28). Itt a teljes Nemzeti Konzultációs kérdőív.
MTI. (2019, April 15). Orbán Viktor: Szerbia mielőbbi uniós tagsága minden EU-tagország érdeke.
Novosti. (2015, October 27). Vučić o izbeglicama: Dobro lice Srbije.
Pannon RTV. (2019, May 14). Lakossági fórum Temerinben.
RTS. (2016, February 20). Zanemarljiva krivična dela migranata u Srbiji.
RTS. (2018, November 13). Đurović: Srbija mora da ima strategiju za migracije.
Szijjártó, P. (2018, December 20). The global compact for migration is a betrayal of Europe; Hungary will be voting no.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim radovima i daju izdavaču neeskluzivno pravo da objavi članak, da bude naveden kao njegov prvi izdavač u slučaju ponovne upotrebe i da ga distribuira u svim oblicima i medijima. Članci će biti distribuirani pod licencom Creative Commons Attribution International (CC BY 4.0), osim ako nije drugačije naznačeno.
