Azilanti u domaćem i međunarodnom pravu s osvrtom na pravo na spajanje porodice koje štite Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, Zakon o strancima i odredba člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima i praksu ESLJP

Apstrakt

Jedan od osnovnih elemenata suvereniteta države predstavlja pravo države da reguliše ulazak, izlazak, odnosno boravak stranaca na sopstvenoj teritoriji.

Pravo na azil predstavlja kategoriju međunarodnog prava. Pravo na azil predviđeno je članom 14, stav 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine: „Svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama azil od proganjanja”.

Iako je već ranije Republika Srbija imala Zakon o azilu objavljen je u „Sl. glasnik RS“, br. 109/2007, a koji je stupio je na snagu u aprilu 2008. godine na sednici Narodne skupštine 22. marta 2018. usvojeni su novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti kao i Zakon o strancima. Usvajanjem ovih novih zakona Srbija usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Evropske unije i nastoji da učini postupak azila efikasnijim kao i da bolje definiše prava i obaveze stranaca u Republici Srbiji. I jednim idrugim zakonom regulisano je Pravo na spajanje porodice koje štiti I odredba člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima , a Evropski sud za ljudska prava po ovom pitanju ima bogatu sudsku praksu, s tim što je prvi put okvalifikovao deportaciju stranca kao povredu prava na porodičan život 1991. godine.