Migrantkinje
Ključne reči:
migrantkinje, izbeglice, silovanje, ubistvo, responsivnost institucija, patrijarhalni odnosi, rodno zasnovano nasiljeApstrakt
Globalna migratorna kretanja nisu pojava u kojoj učestvuju samo muškaraci i ona danas nisu bez žena, njihovog iskustva i specifičnosti viktimizacije. Permanentni porast broja žena migrantkinja, jedna je od karakteristika savremenih migracija poslednjih decenija, što se odnosi i na Srbiju. Ujedno sa porastom njihovog broja, raste i svest da su one ujedno i izbeglice od rodno zasnovanog nasilja. Zato je i ovogodišnja Nacionalna konferencija o nasilju nad ženama i devojčicama, identifikovala upravo migrantkinje, među posebno ranjivim grupama žena u Srbiji. Nezaštićene su, i kada se kreću u porodičnim skupinama, jer su tada izložene porastu porodičnog nasilja od strane muških članova porodice, frustriranih putnim tegobama i neizvesnošću. A kada su same, tek tada su žrtve mnogih, kriminalaca, krijumčara, drugih migranata, istih ili od njih različitih nacionalnosti, ali i pripadnika međunarodnih humanitarnih organizacija i državnih institucija sektora bezbednosti. Podaci upućuju da država retko ili uopšte ne procesuira pokušaj silovanja ili slično nasilje, već samo ubistvo, a u pogledu partnerskog nasilja ili nasilja u porodici, praksa se razlikuje od slučaja do slučaja. Migrantkinje doduše, sve više prijavljuju nasilje, ali institucionalni sistemi još uvek nisu adekvatno responsivni.
Reference
Ćirjaković, Z. (2015, October 1). Kraj zakrpljenog kontinenta. NIN, 44.
Farris, S. R., & de Jong, S. (2013). Discontinuous intersections: Second-generation immigrant girls in transition from school to work. Ethnic and Racial Studies, 37(9), 1505–1525.
Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
Kurteš, A. (2018, June 27). Da bar nisam žensko. Politika, 8.
Marchetti, S., & Salih, R. (2015). Gender and mobility across Southern and Eastern European borders: “Double standards” and the ambiguities of European neighbourhood policy. In L. Kamel (Ed.), Changing migration patterns in the Mediterranean (pp. 139–163). Instituto Affari Internazionali.
Marković, J., & Cvejić, M. (2017). Nasilje nad ženama i devojčicama u migrantskoj populaciji u Srbiji. Atina – Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad ženama.
Mršević, Z. (2016). Rodni aspekti savremenih migracija. In V. Vukotić & D. Šuković (Eds.), Seobe i razvoj (pp. 203–213). Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.
Nacionalna debata. (2018). Nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji – Između obaveza i realnosti: Zaključci (21. maj 2018).
Snyder, T. (2018). O tiraniji – dvadeset pouka iz dvadesetog veka (pp. 79–80). Dosije studio.
Zakon o azilu. (2018). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 24/2018.
Zakon o strancima. (2008, 2018). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 97/2008 i 24/2018.
Beta AFP. (2018, September 3). Više od 1.600 migranata stradalo u Sredozemlju u sedam meseci ove godine. Politika.
Chammartin, M.-F. G. (2016). The feminization of international migration. International Labour Organization.
Danas. (2018, July 9). Broj dolazaka izbeglica i migranata u Srbiji u porastu. Danas.
Siobhán, M. (2014). Migration, gender, and the limits of rights. In R. Rubio-Marín (Ed.), Human rights and immigration (pp. 145–176). Oxford University Press.
Ombudsman. (2017). Izveštaj o poseti Centru za azil u Krnjači.
Tanjug. (2018, June 19). Pašalić: Priliv izbeglica u Srbiju smanjen u velikoj meri. Blic.
United Nations, Department of Economic and Social Affairs (UNDESA). (2013, December). Trends in international migrant stock: The 2013 revision – Migrants by age and sex (POP/DB/MIG/Stock/Rev.2013). United Nations.
UNHCR. (2018a, March 7). Na nju je red: Novi izveštaj UNHCR-a ukazuje na opasnu disproporciju u obrazovanju devojčica izbeglica.
UNHCR. (2018b, April 3). Agencija UN za izbeglice pozdravlja važne zakone koji regulišu status stranaca u Republici Srbiji.
UNHCR. (2018c, April 11). Izveštaj UNHCR-a „Putevi očajnika”.
UNHCR. (2018d, June 19). Forced displacement above 68 million in 2017, new global deal on refugees critical.
UNHCR. (2018e, June 20). Broj prisilno raseljenih prešao 68 miliona prošle godine – neophodan novi globalni dogovor za izbeglice.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim radovima i daju izdavaču neeskluzivno pravo da objavi članak, da bude naveden kao njegov prvi izdavač u slučaju ponovne upotrebe i da ga distribuira u svim oblicima i medijima. Članci će biti distribuirani pod licencom Creative Commons Attribution International (CC BY 4.0), osim ako nije drugačije naznačeno.
