Difuzija kriminala „belog okovratnika“ u tranzicionim okolnostima: Osiguravajuća društva i organizovani kriminal
Ključne reči:
Strana osiguravajuća društva, pranje novca, država, kontrola investicija, privatizacijaApstrakt
Konceptualnom i normativnom analizom autorka ukazuje da se određene transakcije polisama osiguranja kao vrsta pranja novca u potpunosti uklapaju u važeće međunarodne definicije organizovanog kriminala. Naime, kada se bitni elementi savremenih definicija organizovanog kriminala (više učesnika u činjenju krivičnog dela, kontinuirano činjenje često različitih krivičnih dela od strane iste grupe učinilaca, prekogranična dimenzija pripreme dela, samog izvršenja ili posledica dela itd.) projektuju na shemu dela pranja novca upotrebom osiguravajućih kompanija, rezultat nedvosmisleno upućuje na zaključak da takva dela spadaju u organizovani kriminal.
Teritorija Srbije, kao i sve druge zemlje bivšeg ideološkog integrativnog sistema istočne Evrope, tokom poslednjih decenija prošlog veka bile su područje nelegalnog delovanja mreža za prodaju polisa osiguranja koje su organizovale legalne zapadnoevropske osiguravajuće kuće. Sama činjenica da su pojedinci kupovali strane polise nije toliko alarmantna sa tačke gledišta opšteg interesa i državnog budžeta kada se radi o prosečnim sumama, ali u slučajevima kada su uplaćivane godišnje premije po nekoliko stotina hiljada evra postoje razlozi da se sumnja da se radi o vrlo efikasnoj formi pranja novca, pa te slučajeve treba ispitati pre svega ispitivanjem rada osiguravajućih društava. Na taj način se može demistifikovati "pranje novca", jer je reč, u najvećem broju slučajeva, o sasvim jednostavnim transakcijama. Ujedno, očekivano je da će adekvatno praćenje transakcija u vezi sa polisama osiguranja od strane institucija čiji je mandant sprovođenje zakona imati za posledicu i uticaj na kulturu poštovanja zakona u smislu njenog unapređenja.
Reference
Adamoli, S. (1999). Organised crime and money laundering trends and countermeasures: A comparison between Western and Eastern Europe. Transcrime.
Appelbaum, R. P., & Chambliss, W. J. (1997). Sociology: A brief introduction. Longman.
Bowser, D. (2002). Corruption, trust, and the danger to democratization in the Former Soviet Union. U D. W. Lovell (Ur.), The transition: Evaluating the postcommunist experience (str. 80–95). Ashgate Publishing.
Coffee, J. C. (2001). Starting from scratch: The legal and institutional steps to viable securities markets in transition economies. Review of Central and East European Law, 27(1), 1–52.
Friedrichs, D. O. (2003). Trusted criminals: White collar crime in contemporary society. Wadsworth.
Levi, M. (2002). Liberalization and transnational financial crime. U M. Berdal & M. Serrano (Ur.), Transnational organized crime & international security (str. 53–66). Lynne Rienner Publishers.
Levy, M. (2002). The organization of serious crimes: Reconceptualising organized crime as enterprise crime. U M. Maguire, R. Morgan & R. Reiner (Ur.), The Oxford handbook of criminology (3. izd., str. 878–913). Oxford University Press.
Petras, J. (2003). Dirty money: The foundation of US growth and empire. U J. Petras (Ur.), The new development politics: The age of empire building and new social movements (str. 33–38). Ashgate Publishing.
Pistor, K., Raiser, M., & Gelfer, S. (2000). Law and finance in transition economies. European Bank for Reconstruction and Development.
Radovanović, D., & Bulatović, A. (Ur.). (2005). Korupcija. Centar za menadžment; Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Stajić, Lj., & Jovašević, D. (2003). Bezbednosni i pravni aspekti pranja novca. Nauka, bezbednost, policija, 8(1), 93–118.
Vlassis, D. (2002). The UN Convention against Transnational Organized Crime. U M. Berdal & M. Serrano (Ur.), Transnational organized crime & international security (str. 83–94). Lynne Rienner Publishers.
Woodiwiss, M. (2003). Transnational organised crime: The global reach of an American concept. U A. Edwards & P. Gill (Ur.), Transnational organised crime: Perspectives on global security (str. 13–27). Routledge.
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim radovima i daju izdavaču neeskluzivno pravo da objavi članak, da bude naveden kao njegov prvi izdavač u slučaju ponovne upotrebe i da ga distribuira u svim oblicima i medijima. Članci će biti distribuirani pod licencom Creative Commons Attribution International (CC BY 4.0), osim ako nije drugačije naznačeno.
