Krivično delo zloupotreba službenog položaja u suprotnosti sa principima Evropske konvencije o ljudskim pravima i Ustava Republike Srbije

Apstrakt

Moderno tužilaštvo je uspostavljeno u Srbiji još po Zakonu o kazneno sudskom postupku od 20.02.1865. godine. Opšta kontrolna funkcija javnog tužilaštva je postepeno degradirana tokom istorije i sada je van zakonodavstva. U isto vreme demonstrirana je snažna politička volja da se manja Krivični zakonik kako bi se legitimisali nove institucije i vladavina prava. Kasnije je ova nadležnost proširena na nadzor nad svim administrativnim aktima izvršnih organa vlasti, preduzimanje mera kod sudova i upravnih organa radi izvršavanja državnih planova i gonjenje učinilaca krivičnih dela (1946). Kontrolna funkcija zakonitosti koju vrši tužilaštvo nije iščezla ni po zakonu o javnom tužilaštvu iz 1954. godine. Po zakonu iz 1965. godine javno tužilaštvo je bilo dužno samo da da prati i proučava društvene odnose i pojave koji su od značaja za ostvarenje javnotužilačke funkcije, a da o uočenim nezakonitostima upravo u slučajevima zloupotrebe službene dužnosti i devijantnim ponašanjima obavesti nadležne organe i organizacije radi preduzimanja mera.

U to vreme u materijalno krivično pravo uvedeno je krivično delo "zloupotreba službenog položaja" kao moćno pravno sredstvo da se sprečavaju svi unapred neidentifikovani udarci na službenu dužnost u državnoj administraciji, kao i u društvenim preduzećima. Ovo delo ima "blanketno biće" – određeni prazan prostor u okviru definicije samog krivičnog dela "iskorišćavanje službenog položaja" zbog nedostatka političke volje i represivne dogmatske svesti zakonodavca koji su još uvek smatrali da je potrebno da se primeni nehumana i neustavna odredba člana 359 KZ Republike Srbije

Po najnovijim rešenjima Narodna Skupština nema više obavezu da razmatra izveštaje javnog tužilaštva, već prima ove izveštaje na znanje.

Ali, na suprot tome, u domenu materijalnog krivičnog prava, u oblasti krivičnih dela, Javno tužilaštvo je obavezano da primenjuje zakon, dakle i krivično delo zloupotrebe službenog položaja u odnosu na subjekte u državnim organima i javnim organizacijama, kao i u privatnim preduzećima i u odnosu na njihov menadžment suprotno odredbi člana 82. Novog Ustava i odredbi 6. i 12. Glave Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Zašto je važno ovo napomenuti? Novi standardi znače da niko nema monopol na istinu, versku ili drugu ideološku veru i poštenje da čini bilo šta van nadležnosti datih Ustavom. Ne postoji nijedna neustavna tužilačka funkcija nadgledanja u odnosu na regulisanje društvenih odnosa i arbitriranja osim onog koje omogućuje primena inkriminacije po krivičnim delima koja su zasnovana na pogrešnom konceptu, i ovde se izlaže jedan akademski pristup da se mora diskutovati ovaj problem uzimajući u obzir da je stvarni izazov za zakonodavca u Srbiji da omogući da tržište funkcioniše u korist siromašnih. To znači da se stvore pogodnosti za siromašne u svakodnevnom životu nastale usled primene dobro sročenih zakona prilikom implementacije vladavine prava. Ovaj cilj je opravdan sa stanovišta zaštite ljudskih prava po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i po Ustavu Republike Srbije i prema alternativnom zastupanju interesa građana od strane javnog tužilaštva, advokata, nevladinih organizacija i drugih relevantnih organizacija. Najvažniji rezultat ovakvog razvoja prava je opšti napredak u izgradnji nacionalnog pravnog sistema u skladu sa preporukama Saveta Evrope i drugih svetskih vizionarskih projekata. Dali smo primere kada je snažna politička volja pokretala promene u prošlosti, a sada je vreme da ih isto tako snažna volja ponovo pokreće.

U članku su takođe diskutovana moguća zakonodavna rešenja imajući u vidu komparativnu analizu krivičnih i drugih kažnjivih dela (administrativno kažnjavanje), zaštitu ustavnosti i zakonitosti, ljudskog prava i građanskih sloboda i stavljanjem čoveka i građanina u sami centar zaštite umesto države i raznih drugih kolektiviteta sve na osnovu Ustava, zakona, ratifikovanih međunarodnih sporazuma i podzakonskih propisa donetih na osnovu zakona.