Medijski diskurs o migrantskoj krizi i migrantima
Ključne reči:
migrantska kriza, migracije, kršenja i poštovanje osnovnih ljudskih prava, odgovorno izveštavanjeApstrakt
Adekvatan odgovor institucija na migrantsku krizu podrazumeva i odgovorno medijsko izveštavanje. Štampani i on line mediji poštuju etička načela i standarde prilikom pisanja o fenomenu migracija i posledicama koje one imaju na početku novog milenijuma u meri koja ne zavisi samo od uređivačkog koncepta već i od stručnosti onih koji izveštavaju. Podaci kojima se krši pravo na dostojanstven i spokojan život, privatnost i bezbednost često se iznose u tekstovima o migrantima. Prikaz i analiza tromesečnog empirijskog istraživanja u periodu jun – avgust 2018. o načinu izveštavanja medija ukazuju da postoje razlike između analiziranih dnevnih listova Pоlitikа, Dnеvnik, Dаnаs, Blic i Kurir u pristupu temi o migrantskoj krizi i migrantima. Identifikacija migranata, beskrajna deskripcija o razlozima nastanka migrantske krize i navođenje podataka koji nisu u neposrednoj vezi sa informisanošću, neretka stigmatizacija migranata samo su neki od problema u medijskom diskursu. Razlike među medijima postoje, sa ciljem istraživanja da se utvrde vrste i obim kršenja, odnosno poštovanja osnovnih ljudskih prava u pisanju. Takvim izveštavanjem ova vulnerabilna grupacija dodatno se obeležava, uz česta kršenja i pretpostavke nevinosti. Tekstovi o afirmativnim aktivnostima kako vladinih i nevladinih agencija, tako i lokalne samouprave nisu česti, jer nisu deo aktuelnih obrazaca u pisanju.
Reference
Chang, I. (1997/2012). The rape of Nanking: The forgotten holocaust of World War II. Basic Books.
Dragin, A. (2017). Media discourse on migrants – Case study: Kanjiža and Subotica. In S. Janković, Z. Pavlović, & D. Dabić (Eds.), Balkanska migrantska ruta: Između politike, prava i bezbednosti (pp. 313–330). Institut za međunarodnu politiku i privredu; Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.
Krippendorff, K. (1980). Content analysis: An introduction to its methodology. Sage Publications.
Meszaros, A. (2004). Ratno seksualno nasilje nad ženama i ICTY: Prostori disjunkcije. Diskrepancija, 5(9), 7–16.
Neuendorf, K. (2002). The content analysis guidebook. Sage Publications.
Pavlović, Z. (2017). Migracije, izbeglištvo i seksualna viktimizacija. In S. Janković, Z. Pavlović, & D. Dabić (Eds.), Balkanska migrantska ruta: Između politike, prava i bezbednosti (pp. 213–228). Institut za međunarodnu politiku i privredu; Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.
Pejčić, G. (2017). Uloga medija u kreiranju javnog mnjenja o migrantima: Studija slučaja Radio televizija Vojvodina. In S. Janković, Z. Pavlović, & D. Dabić (Eds.), Balkanska migrantska ruta: Između politike, prava i bezbednosti (pp. 301–313). Institut za međunarodnu politiku i privredu; Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.
Ranđelović, I. (2013). Silovanje i druge vrste seksualnog nasilja nad ženama tokom genocida u Ruandi 1994. Antropologija, 13(3), 93–107.
Stiglmayer, A. (Ed.). (1994). Mass rape: The war against women in Bosnia-Herzegovina. University of Nebraska Press.
Župarić-Iljić, D., Gregurović, S., Kuti, S., Gregurović, M., Podgorelec, S., Bogadi, S. K., & Mlinarić, D. (2015). Forced migration flows and the humanitarian crisis in Europe: Position paper of the Institute for Migration and Ethnic Studies. Institute for Migration and Ethnic Studies.
Weber, R. P. (1990). Basic content analysis (2nd ed.). Sage Publications.
Downloads
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim radovima i daju izdavaču neeskluzivno pravo da objavi članak, da bude naveden kao njegov prvi izdavač u slučaju ponovne upotrebe i da ga distribuira u svim oblicima i medijima. Članci će biti distribuirani pod licencom Creative Commons Attribution International (CC BY 4.0), osim ako nije drugačije naznačeno.
