Terorizam kao političko-bezbednosni problem
Ključne reči:
terorizam, nasilje, represija, rat protiv terora, vrednostApstrakt
Sa tačke gledišta teorije bezbednosti, fenomen terorizma se velikim delom deskriptivno izučava, kroz organizaciju terorističkih grupa, i nastojanjima da se analizira motivacija pojedinih grupa i modeli njihovog odgovora na represivne udare. Istovremeno, međutim, pitanje o tome kakva je suštinska vrednost modela ratovanja protiv terorizma ostalo je velikim delom nerešeno. Iako se terorizam uvek isto ispoljava, percepcija terorizma opredeljejuje reakciju, a u tome politički faktori imaju dominantnu težinu.
Princip da nasilje prema civilima ne može biti nagrađeno političkim ustupcima predstavlja jednu od duboko uvreženih vrednosti u zapadnoj civilizaciji, ali iskustveni zaključak da "sa teroristima nema pregovora" ne samo da ne smanjuje, već jednoznačano upućuje da se na taj način širi dijapazon pretnje od terorizma na nove teritorije. Autorka u tekstu argumentuje da dosadašnji rezultati "rata protiv terora", kao i posledice isključive primene represije i oslanjanja na princip nepregovaranja sa teroristima, upućuju na potrebu da se uobičajeni pristup terorizmu kritički preispituje.
Reference
Basara, M. (2004). Poreklo i problemi modernog terorizma. Vojno delo, 56(4), 154–163.
Best, G. (1997). War and law since 1945. Oxford University Press.
Bull, H. (1971). Order v. justice in international society. Political Studies, 19(3), 669–681.
Falk, R. A. (2003). The great terror war. Olive Branch Press.
Fiske, A. P., & Rai, T. S. (2014). Virtuous violence: Hurting and killing to create, sustain, end, and honor social relationships. Cambridge University Press.
Freud, S. (2002). Civilization and its discontents. Penguin.
Gajić, D. (2008). Borba protiv terorizma i članstvo Srbije u Partnerstvu za mir. Revija za bezbednost, 2(9), 36.
Garrison, A. H. (2004). Defining terrorism: Philosophy of the bomb, propaganda by deed and change through fear and violence. Criminal Justice Studies, 17(3), 259–279.
Honderich, T. (2003). After the terror (Revised and expanded ed.). McGill-Queen’s University Press.
Honderich, T. (2006). Humanity, terrorism, terrorist war: Palestine, 9/11, Iraq, 7/7…. Continuum.
Kaldor, M. (2006). Terrorism. United Nations Foundation.
Perlman, D. (2006). Metaforce: New ways to end terrorism. The Shalom Center.
Sabo, D. (2010). Od antropologije do komparativne kriminologije. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Schmidt, A. P., & Jongman, A. J. (1988). Political terrorism: A new guide to actors, authors, concepts, databases, theories, and literature. Transaction Books.
Stojanović, Z., & Kolarić, D. (2010). Krivičnopravno reagovanje na teške oblike kriminaliteta. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Vajt, Dž. R. (2004). Terorizam (R. Ćirović, Trans.). Alexandria Press.
Wilson, E. O. (1978). On human nature. Harvard University Press.
Zirojević, M. (2008). Terorizam kao nekonvencijalna pretnja bezbednosti. Međunarodni problemi, 60(2–3), 345–367.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim radovima i daju izdavaču neeskluzivno pravo da objavi članak, da bude naveden kao njegov prvi izdavač u slučaju ponovne upotrebe i da ga distribuira u svim oblicima i medijima. Članci će biti distribuirani pod licencom Creative Commons Attribution International (CC BY 4.0), osim ako nije drugačije naznačeno.
