Seksualni dimorfizam u kognitivnom i konativnom prostoru i prostoru varijabli socijalizacije
Ključne reči:
seksualni dimorfizam, inteligencija, ličnost, socijalizacija, aberantno ponašanjeApstrakt
Da bi se dobile informacije neophodne za razumevanje razlika u kriminološkom ponašanju muškaraca i žena na dva slučajna uzorka od po 667 ispitanika muškog i ženskog pola, starih 18 godina, primenjena je jedna baterija mernih instrumenata iz čijih su rezultata izvedene varijable za procenu efikasnosti kognitivnih procesora, konativnih regulatora i postignutog nivoa socijalizacije. Rezultati su analizirani kanoničkom diskriminativnom analizom, a proveravani jednom taksonomskom neuronskom mrežom pri čemu je efikasnost klasifikacije procenjena Fisherovom metodom diskriminativne analize u punom prostoru varijabli. Relacije između rezultata koje je proizvela neuronska mreža i stvarnog pola ispitanika analizirane su kanoničkom analizom korespodencije. Nađeno je da između muškaraca i žena ove dobi postoje značajne kvantitativne razlike. Te su razlike najveće u konativnom segmentu psihološkog prostora. Na manifestnom nivou muškarci imaju bolju efikasnost svih konativnih regulatora, posebno regulatora reakcija odbrane i regulatora organskih funkcija, ali se na latentnom nivou najvažniji konativni sistem, sistem za koordinaciju i kontrolu neuralnih funkcija, ponaša kao značajan i prilično jak supresor. U kognitivnom segmentu psihološkog prostora na manifestnom nivou muškarci imaju znatno bolju efikasnost paralelnog i neznatno slabiju efikasnost serijalnog procesora, ali su te razlike mnogo intenzivnije na latentnom nivou, jer je očigledno da, zbog efekata razlika u cerebralnoj lateralizaciji, kod muškaraca mnogo bolje funkcioniše sistem za simultanu analizu i sintezu većeg broja informacijskih tokova, a kod žena sistem za sekvencijalnu analizu verbalno kodiranih informacija; razlike u efikasnosti perceptivnog procesora nisu stvarno značajne ni na manifestnom, ni na latentnom nivou. Međutim, kako školski uspeh bar delimično zavisi od količine informacija u trajnoj memoriji, a značajno je bolji kod ispitanika ženskog pola, izgleda da je sposobnost sekvencijalnog pretraživanja trajne memorije supstancijalno bolja u žena. Razlike koje su dobijene u socijalizacijskom segmentu psihološkog prostora možda mogu pomoći da se dobije dublji uvid u mehanizme koji su doveli do poznatog kriminološkog paradoksa. Ako se izuzme psihopatska agresivnost, u kojoj na manifestnom nivou nema značajnih razlika, na tom nivou je kod muškaraca značajno efikasniji proces socijalizacije koji je usmeren na formiranje zrelog i konzistentnog modela socijalnog ponašanja, pa ipak je aberantno ponašanje u suštini sociopatskog karaktera mnogo češće i mnogo intenzivnije kod muškaraca. Na latentnom nivou se vidi da je to, bar jednim delom, posledica supresorskih efekata psihopatske i histerične agresivnosti, koji u sprezi sa efektima delovanja Delta sistema, povećavaju verovatnoću aberantnog ponašanja muškaraca.
Reference
Bratko, D. (1996a). Twin study of verbal and spatial abilities. Personality and Individual Differences, 21(4), 621–624.
Bratko, D. (1996b). The genetic and environmental correlation between verbal and spatial intelligence. Review of Psychology, 3(1–2), 37–46.
Bratko, D., & Zarevski, P. (1996). Genetic and environmental contributions to the individual differences in achievement on the general information test (GIT): A twin study [Book of abstracts]. 8th European Conference on Personality, Ghent, Belgium.
Cattell, R. B. (1970). The scientific study of personality. Penguin Books.
Cattell, R. B. (1973). Personality and mood by questionnaire. Jossey-Bass.
Cattell, R. B. (1990). Advances in Cattellian personality theory. In L. A. Pervin (Ed.), Handbook of personality: Theory and research (pp. 101–110). Guilford Press.
Eysenck, H. J., & Eysenck, S. B. G. (1969). Personality structure and measurement. Routledge & Kegan Paul.
Eysenck, H. J. (1970). The structure of human personality (3. izd.). Methuen.
Eysenck, H. J. (1977). Crime and personality. Routledge & Kegan Paul.
Eysenck, H. J. (1981). Models of personality. Springer.
Eysenck, H. J., & Gudjonsson, G. H. (1990). The causes and cures of criminality. Plenum Press.
Ferligoj, A. (1989). Razvrščanje v skupine (Metodološki zvezki, 4). Jugoslovansko združenje za sociologijo.
Fulgosi, A. (1981). Psihologija ličnosti: Teorije i istraživanja. Školska knjiga.
Guilford, J. P. (1959). Personality. McGraw-Hill.
Hadžigalić, S., Bogdanović, M., Tenjović, L., & Wolf, B. (1994). O nekim svojstvima Mahalanobisovih prostora. Zbornik radova 8. sekcije za klasifikacije Saveza statističkih društava Jugoslavije, 99–132. Savezni zavod za statistiku.
Hošek, A. (1994). Predlog postupaka za procenu efikasnosti procesa socijalizacije. Časopis za kliničku psihologiju i socijalnu patologiju, 1(1–2), 229–250.
Hošek, A., & Momirović, K. (1997). Razlike kognitivnih i ponašajnih karakteristika žena i muškaraca starih od 15 do 20 godina [Knjiga rezimea]. Deseti kongres psihologa Jugoslavije, Beograd, Srbija.
Hošek, A., & Momirović, K. (1999a). Problem stvarne asocijacije konativnih faktora kod sankcionisanih kriminalaca [Zbornik rezimea]. Naučni skup Psihologija i društveni potresi, Beograd, Srbija.
Hošek, A., & Momirović, K. (1999b). Seksualni dimorfizam u kognitivnom i konativnom prostoru [Zbornik rezimea]. V Naučni skup Empirijska istraživanja u psihologiji, Beograd, Srbija.
Hošek, A. (2000). Elementi sociologije sporta: Sport i proces socijalizacije. Univerzitet u Prištini.
Hošek, A., Momirović, K., & Jovanović, S. (2001). Prilog analizi seksualnog dimorfizma u konativnom prostoru. Psihologija, 34(1–2), 121–138.
Hošek, A. (2002). O određivanju antropoloških taksona. Glasnik Antropološkog društva Jugoslavije, 37, 147–156.
Hošek, A., Radulović, D., Momirović, K., & Radovanović, D. (2003). Tipovi mladih psihopata. Glasnik Antropološkog društva Jugoslavije, 38, 137–150.
Hrnjica, S. (1994). Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti. Naučna knjiga.
Marković, M., Đurašević, M., Momirović, K., & Simić, S. (1996). Neke antropološke karakteristike blizanaca školskog uzrasta u Beogradu [Zbornik rezimea]. 35. Kongres antropologa Jugoslavije, Beograd, Srbija.
Milenković, S., & Šakotić, J. (2001). Anksioznost, agresivnost i depresivnost kod starih – polne razlike [Zbornik rezimea]. VII Naučni skup Empirijska istraživanja u psihologiji, Beograd, Srbija.
Milutinović, M. (1990). Kriminologija (6. izd.). Savremena administracija.
Mladenović, U. (1996). Analiza nekih konativnih dimenzija ličnosti adolescenata muškog pola u zavisnosti od njihove etničke pripadnosti. U L. Genc & I. Ignjatović (Ur.), Ličnost u višekulturnom društvu (Vol. 3, str. 93–101). Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Momirović, K., Horga, S., & Bosnar, K. (1982a). Kibernetički model kognitivnog funkcioniranja: Pokušaj sinteze nekih teorija o strukturi kognitivnih sposobnosti. Kineziologija, 14(5), 63–82.
Momirović, K., Horga, S., & Bosnar, K. (1982b). Prilog formiranju jednog kibernetičkog modela strukture konativnih faktora. Kineziologija, 14(5), 83–108.
Momirović, K. (1988). Uvod u analizu nominalnih varijabli. Savez socioloških društava Jugoslavije.
Momirović, K., Štalec, J., Hošek, A., Pavičić, L., Dobrić, V., & Viskić-Štalec, N. (1988). Metode, algoritmi i programi za analizu kvantitativnih i kvalitativnih promjena. Institut za kineziologiju.
Momirović, K., Wolf, B., & Džamonja, Z. (1992). Kibernetička baterija konativnih testova. Centar za primenjenu psihologiju.
Momirović, K., & Hošek, A. (1995). O još nekim skalarnim merama asocijacije između dve nominalne varijable. Statistička revija, 44(3–4), 3–18.
Momirović, K. (1996). Kriminal i druge socijalne devijacije - Mogućnosti i pravci prevencije i represije. U V. Brajić (Ur.), Rezultati naučnih istraživanja iz oblasti društvenih nauka u periodu 1991–1995. godina (str. 27–33). Ministarstvo za nauku i tehnologiju.
Momirović, K. (1997). O diskriminativnim funkcijama, diskriminativnim faktorima i nekim očiglednim glupostima. Statistička revija, 46(1–2), 79–100.
Momirović, K. (1999a). Algoritam i program za analizu Fisherovih diskriminativnih funkcija (Tehnički izveštaj). Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Momirović, K. (1999b). DISC: Algorithm and program for canonical discriminant analysis in Mahalanobis space (Program library IKSI.LIB). Institute of Criminological and Sociological Research.
Momirović, K., & Hošek, A. (1999). Jedna asimetrična mera relacija između dve kvantitativne varijable. Psihologija, 32(1–2), 117–124.
Momirović, K., & Hošek, A. (2000). O razlikama psihosomatskih poremećaja u mladih muškaraca i žena. Glasnik Antropološkog društva Jugoslavije, 35, 75–80.
Momirović, K., & Zorić, A. (1996). On the variance, reliability, significance and importance of canonical discriminant functions. In S. Bogosavljević & M. Kovačević (Eds.), Analiza grupisanja (Vol. 2, pp. 79–91). Savezni zavod za statistiku.
Momirović, K., Hošek, A., Popović, D. A., & Boli, E. (2002). Cluster analysis by neural networks. Proceedings of the 10th International Congress of Physical Education and Sport. Democritus University of Thrace.
Momirović, K. (2003). Classification by neural networks in the analysis of structural differences. U K. Momirović & D. A. Popović (Ur.), Konstrukcija i primena taksonomskih neuronskih mreža. Univerzitet u Prištini.
Petz, B. (Ur.). (1992). Psihologijski rječnik. Prosvjeta.
Radovanović, D., Radulović, D., Momirović, K., & Hrnjica, S. (1995). Cognitive and conative characteristics of criminals. U D. Radovanović (Ur.), Psihologija kriminala (Vol. 1, str. 75–86). Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Centar za primenjenu psihologiju.
Rhine, W. R., & Spaner, S. D. (1983). The structure of evaluative anxiety among children differing in socioeconomic status, ethnicity and sex. Journal of Psychology, 115(2), 145–158.
Singer, M. (1994). Kriminologija. Globus.
Wolf, B., Momirović, K., & Džamonja, Z. (1992). KOG 3: Baterija testova inteligencije. Centar za primenjenu psihologiju.
Wolf, B., Hošek, A., & Momirović, K. (2000). Seksualni dimorfizam u prostoru nekih modaliteta agresivnosti. Glasnik Antropološkog društva Jugoslavije, 35, 81–88.
Zarevski, P. (2000). Struktura i priroda inteligencije. Naklada Slap.
Zorić, A., & Momirović, K. (2001). Algoritam i program za automatsku Fisherovu diskriminativnu analizu (Tehnički izveštaj). Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim radovima i daju izdavaču neeskluzivno pravo da objavi članak, da bude naveden kao njegov prvi izdavač u slučaju ponovne upotrebe i da ga distribuira u svim oblicima i medijima. Članci će biti distribuirani pod licencom Creative Commons Attribution International (CC BY 4.0), osim ako nije drugačije naznačeno.
