Distribucija tipova aberantnog ponašanja u populaciji mladih muškaraca i žena

Apstrakt

Slučajni uzorak od 2664 ispitanika, starih 18 godina, od kojih je 1332 bilo muškog, i 1332 ženskog pola, opisan je sa 46 binarna indikatora aberantnog ponašanja i zatim klasifikovan jednom taksonomskom neuronskom mrežom koja je, sa koeficijentom prepoznavanja od 0.999, pronašla četiri veoma dobro definisana taksona. Ispitanici različitog pola značajno su se, kako je pokazala analiza korespodencije, razlikovali po intenzitetu i modalitetima aberantnog ponašanja. U taksonu ispitanika sa vrlo slabim intenzitetom svih modaliteta aberantnog ponašanja, nešto ispod prosečnim funkcijama kognitivnih procesora, normalnim, ali astenično moduliranim fukcijama konativnih regulatora i prosečnim nivoom socijalizacije bilo je 71.3 % ispitanika ženskog, a samo 28.7 % ispitanika muškog pola. Naprotiv, u taksonu primarno agresivnih ispitanika sa vrlo velikim intenzitetom agresivnih modaliteta aberantnog ponašanja ali inače normalnim fukcijama kognitivnih procesora i konativnih regulatora bilo je 88.2 % ispitanika muškog, a samo 11.8 ispitanika ženskog pola. Razlike u ostala dva taksona bile su znatno manje, ali još uvek značajne. U taksonu onih koji su skloni alkoholizmu, ali inače sa slabim intenzitetom aberantnog ponašanja, normalnim konativnim i nešto iznad prosečnim kognitivnim funkcijama i prosečnim nivoom socijalizacije bilo je 57.2 % muških i 42.8 % ženskih ispitanika, a u taksonu ispitanika koji su vrlo loše adaptirani na školsku sredinu zbog slabije efikasnosti konativnih regulatora uprkos normalnim funkcijama kognitvnih procesora bilo je 56.3 % muških i 43.7 % ženskih ispitanika. Prema tome, i intenzitet aberantnog ponašanja bio je značajno veći kod muškaraca ove dobi, a veći je bio i intenzitet i svih modaliteta takvog ponašanja. Od svih ispitanih muškaraca, samo 24 % nije pokazivalo nikakve ozbiljne simptome aberantnog ponašanja, a čak 27.6 % je pokazivalo simptome u suštini psihopatskog ponašanja. Naprotiv, od svih ispitanika ženskog pola, skoro 60 % nije pokazivalo nikakve ozbiljne simptome aberantnog ponašanja, a samo 3.7 % imalo je simptome ponašanja koji su karakteristični za psihopatsku populaciju. Zbog toga je koeficijent separacije polova bio značajan, ali, u suštini, relacije između pripadanja taksonima i pola nisu bile simetrične: koeficijent pripadanja taksonima na osnovu pola ispitanika iznosio je 0.56, a koeficijent pripadanja polu na osnovu toga kome taksonu neki ispitanik pripada bio je 0.72, što je ne samo značajna već i velika razlika. Kako su ovi rezultati bili u skladu sa rezultatima dosadašnjih analiza seksualnog dimorfizma u kriminološki relevantnom prostoru, predložene su neke eksplikativne hipoteze koje se zasnivaju na rezultatima dosadašnjih istraživanja seksualnog dimorfizma.