Teorijsko kontrolisanje „užasa nekontrolisanog“: Upotreba Baumanovog repertoara za razumevanje društvene nesigurnosti i strahova u aktuelnom pandemijskom kontekstu

Nataša Jovanović Ajzenhamer

doi:10.47152/ziksi2022038

Autori

Nataša Jovanović Ajzenhamer Odeljenje za sociologiju, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu, Srbija

DOI:

https://doi.org/10.47152/ziksi2022038

Ključne reči:

Zigmunt Bauman, pandemija, kovid-19, užasi nekontrolisanog, fluidna serija

Apstrakt

Jedan od važnijih delova Baumanove (Zygmunt Bauman) opšte teorije o kasnomodernom tj. fluidnom društvu je odnos ljudi prema različitim izvorima strahova i nesigurnosti koji su u savremenom kontekstu perfidniji, drugačiji i globalni, ali nipošto i slabiji u odnosu na predmoderna vremena. Osnovni cilj ovog rada je prikaz najvažnijih delova Baumanove teorije koji nam mogu poslužiti kao teorijski, ali istovremeno i opšti kontekstualni okvir u koji smeštamo i istražujemo sociološke i psihološke posledice pandemije izazvane virusom kovid-19. Prvi deo rada je upoznavanje sa Baumanovim teorijskim pretpostavkama sa akcentom na analizu „Titanik sindroma“. U drugom delu rada argumentovaćemo zašto je baš taj segment zaostavštine poljskog sociologa validan za razumevanje pandemijske situacije, te zašto Baumanova teorija ne treba da bude zaobiđena kada je reč o odabiru teorijskog okvira za izučavanje savremenih izazova u domenu zdravstvene kulture.

Reference

Avishai, B. (2020). The pandemic isn’t a black swan but a portent of a more fragile global system. The New Yorker. https://www.newyorker.com/news/daily-comment/the-pandemic-isnt-a-black-swan-but-a-portent-of-a-more-fragile-global-system

Bauman, Z. (1998). Work, consumerism and the new poor. Open University Press.

Bauman, Z. (2009a). Fluidni život. Mediterran Publishing.

Bauman, Z. (2009b). Fluidna ljubav: O krhkosti ljudskih veza. Mediterran Publishing.

Bauman, Z. (2010). Fluidni strah. Mediterran Publishing.

Bauman, Z., & Obirek, S. (2016). O Bogu i čoveku: Razgovori. Mediterran Publishing.

Bauman, Z. (2018). Stranci pred našim vratima. Mediterran Publishing.

Davis, M. (2008). Review essay: Liquid sociology. Sociology, 42(6), 1237–1244. DOI: https://doi.org/10.1177/0038038508096944

Davis, M. (2013). Liquid sociology—What for? In M. Davis (Ed.), Liquid sociology: Metaphor in Zygmunt Bauman’s analysis of modernity. Routledge.

Deuze, M. (2007). Review: Zygmunt Bauman Liquid fear, Zygmunt Bauman Liquid times: Living in an age of uncertainty, Zygmunt Bauman Consuming life. International Journal of Cultural Studies, 10(4), 503–506. DOI: https://doi.org/10.1177/1367877907086355

Douglas, M. (1994). Risk and blame: Essays in cultural theory. Routledge.

Glassner, B. (1999). The culture of fear: Why Americans are afraid of the wrong things. Basic Books.

Glassner, B. (2009). Liquid fear. Contemporary Sociology, 38(2), 189. DOI: https://doi.org/10.1177/009430610903800248

Jovanović Ajzenhamer, N. (2020). Islam ante portas: Primena Baumanove teorije o strancu na analizu socijalne distance prema muslimanskim migrantima u Srbiji. Glasnik Etnografskog instituta SANU, 68(3), 749–771. DOI: https://doi.org/10.2298/GEI2003749J

Obradović, Ž. (2020). Pandemija novog koronavirusa: Posledice u međunarodnoj zajednici. In Z. Jeftić & M. Kopanja (Eds.), Zarazne bolesti kao globalni bezbednosni izazov pandemija kovid-19: Stvarnost i posledice (pp. 9–42). Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu i Institut za međunarodnu politiku i privredu.

Petrović, I., & Babović, M. (2021). Uticaj pandemije kovida 19 na zaposlenost i uslove rada u Srbiji. In M. Petrović (Ed.), Izazovi u oblasti rada, porodice i stila života u kontekstu pandemije kovida 19 u Srbiji: Nove solidarnosti i nove nejednakosti (pp. 31–51). Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Pollock, G., & Davis, M. (2020). Thinking in dark times: Assessing the transdisciplinary legacies of Zygmunt Bauman. Thesis Eleven, 156(1), 3–9. DOI: https://doi.org/10.1177/0725513619898090

Radonjić, O. (2021). Pandemija virusa korona i rastuće globalne nejednakosti. In O. Radonjić (Ed.), Kovid-19: Pandemija društvenih rizika i nesigurnosti (pp. 31–51). Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Standing, G. (2011). The precariat: The new dangerous class. Bloomsbury Academic. DOI: https://doi.org/10.5040/9781849664554

Stinčkomb, A. (1999). Treba li sociolozi da zaborave svoje majke i očeve? In A. Mimica (Ed.), Tekst i kontekst: Ogledi o istoriji sociologije (pp. 249–264). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Taleb, N. N. (2016). Crni labud. Heliks.

Ward, P. (2020). A sociology of the COVID-19 pandemic: A commentary and research agenda for sociologists. Journal of Sociology, 56(4), 726–735. DOI: https://doi.org/10.1177/1440783320939682

Johns Hopkins University. (n.d.). COVID-19 dashboard. https://coronavirus.jhu.edu/map.html