Ekstradicija i azil u svetlu zaštite ljudskih prava migranata

Apstrakt

Pravilo je u svim savremenim krivičnim zakonodavstvima, pa tako i u zakonodavstvu Republike Srbije da svakom krivično odgovornom učiniocu krivičnog dela nadležni sud posle sprovedenog krivičnog postupka izrekne vrstu i meru kazne ili drugu krivičnu sankciju. To pravilo se odnosi kako na državljanina Srbije, tako i na stranca kao učinioca krivičnog dela. Pod zakonom predviđenim uslovima u ostvarivanju zaštitne funkcije krivičnog prava od pomoći je i institute ekstradicije. To je pružanje međunarodne pravne pomoći od strane jedne države drugoj državi i njenim pravosudnim organima da privedu pravdi učinioca krivičnog dela. Time se omogućuje solidanost međunarodne zajednice u suzbijanju kriminaliteta na globalnom nivou. No, od ovog pravila postoji zakonom predviđeni izuzetak. On se primenjuje u slučaju kada stranac učini krivično delo, pod uslovom da je uživalac azila. Dakle, azil pruža zaštitu ljudskih prava stranaca (ili lica bez državljanstva) od krivičnog gonjenja za određena krivična dela u čijoj se osnovi nalazi diskriminacija bilo koje vrste. Upravo o primeni ekstradicije i prava azila u pravu Republike Srbije u svetlu zaštite ljudskih prava migranata govori ovaj rad.