Inkriminacija prisilnog nestanka u krivičnom pravu Republike Srbije

Apstrakt

Oružani sukobi na prostoru bivše SFRJ imali su, između ostalog, za posledicu veliki broj nestalih lica. Otkrivanje sudbine nestalih za Republiku Srbiju već duže od dve decenije predstavlja pravno, humanitarno, ali i političko pitanje od izuzetnog značaja. U tom smislu, koraci koje je Srbija preduzela na izgradnji normativnih i institucionalnih pretpostavki za razjašnjenje prisilnih nestanaka ali i sprečavanje novih, prepoznati su i priznati od strane međunarodne zajednice, budući da su rezultirali otkrivaju istine o velikom broju lica. Nažalost, ovaj posao i dalje nije završen, a porodice nestalih nepresetano se bore za ostvarivanje prava koja im u skladu sa međunarodim standardima i domaćim zakonima pripadaju. Čini se da i sama priroda pojma prisilnog nestanka izvan konteksta ratnih sukoba i dalje nije adekvatno prepoznata u našoj stručnoj javnosti ali ni od strane zakonodavca čiji se nedavni pokušaj usklađivanja Krivičnog zakonika sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka, može oceniti kao nedovoljno uspešan, budući da preporuke Komiteta za nestala lica Ujedinjenih nacija u velikom delu nisu uzete u obzir, kao ni obaveze preuzete usvajanjem Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, od strane Vlade Republike Srbije, početkom 2016. godine.